Svojim iskustvom i predlozima ENERGIA Gas and Power znatno doprinosi razvoju regulatornog okvira kada su obnovljivi izvori energije u pitanju

ENERGIA Gas and Power se uključila u raspravu o polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona o obnovljivim izvorima energije, nakon što je Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) uputilo poziv zainteresovanoj javnosti da dostave svoje predloge u vezi sa uređivanjem oblasti koja će biti predmet ovog Zakona.

Uvereni da ENERGIA Gas and Power, kao najveći privatni snabdevač električnom energijom u Srbiji, sa preko 7% udela na tržištu komercijalnih kupaca, može dati konstruktivan doprinos stvaranju pozitivnog i podsticajnog okvira kada su održivi izvori energije (OIE), kao i samo tržište energijom, u pitanju, želimo da se od samog početka, tj. od polaznih osnova, aktivno uključimo u kreiranje Zakona, u svim oblicima učešća za koje MRE oceni da su korisna i moguća.

Imajući u vidu neophodnu ravnotežu između društvenog interesa i komercijalnog i tržišnog pristupa, sagledali smo Polazne osnove za izradu Nacrta zakona i dostavili Ministarstvu sledeće konkretne predloge:

1. Tržišna premija

Polazne osnove predviđaju razmatranje sistema podsticaja za proizvodnju električne energije iz OIE. S tim u vezi napominjemo da je većina država u Evropi uglavnom ukinula feed-in tarife kao sistem podsticaja. Tržišna premija je u tom smislu odgovarajući način podsticaja koji i u Srbiji treba skoro u potpunosti da zameni feed-in tarife.

Mišljenja smo da je plivajuća premija u odnosu na referentnu tržišnu cenu najbolje rešenje, uz zaključenje Contract for Difference (CfD). Navedeni pristup može umnogome privući investitore u Republiku Srbiju, s obzirom da zaključenje CfD pruža sigurnost i zagarantovanu isplativost investicije, koju su i finansijske institucije spremne da podrže. Navedeni princip je u mnogim zemljama doveo do velike zainteresovanosti za ulaganja u obnovljive izvore.

U pogledu referente cene za plivajuću premiju, a imajući u vidu aktuelnu situaciju sa organizovanim dan-unapred tržištem u Republici Srbiji, predlažemo da se u prelaznom periodu dok se ne dostigne odgovarajući, zakonom definisani, obim transakcija na organizovanom dan-unapred tržištu u Republici Srbiji, kao i nakon toga u ekstremnim slučajevima nedostupnosti takve referentne cene u Republici Srbiji, kao referentna cena koristi najpribližnija dostupna referentna cena, uvećana za fiksne troškove prekograničnih kapaciteta.

Poznato je da je tržište električne energije Republike Srbije SEEPEX usko povezano sa tržištem Mađarske i njene berze HUPX, kao i da se tržišne cene električne energije u Republici Srbiji uglavnom formiraju uz referisanje na HUPX uzimajući u obzir očekivane troškove prekograničnih kapaciteta. Zato smatramo da bi referentna cena na tržištu za dan-unapred na HUPX trebalo da se koristi za potrebe određivanja referentne cene za plivajuću premiju u periodu do potpunog razvoja domaćeg organizovanog tržišta (odnosno do potpunog uspostavljanja unutar-dnevnog i tržišta za dan unapred u Republici Srbiji), kao i posle toga, alternativno, u periodu kada informacije na tržištu u Republici Srbiji nisu dostupne.

2. Zadržavanje i određivanje feed-in tarife

Svesni neophodnosti da se za mala postrojenja feed-in tarifa održi na snazi, smatramo da bi trebalo da se predložene granice definicije malih postrojenja preispitaju u smislu značajnog sniženja ispod 500 kW, posebno solarnih elektrana, uzimajući u obzir veličinu investicije u takva postrojenja, značajno pojeftinjenje solarne tehnologije, mogućnosti da se mala postrojenja solarnih elektrana postavljaju na krovove postojećih objekata, opasnosti da se veliki projekti solarnih elektrana „usitne“ kako bi ostvarili pravo na feed-in tarifu, kao i iznosa buduće obaveze države, odnosno krajnjih potrošača električne energije na koje će taj trošak biti prevaljen, uzimajući u obzir planirani eksponencijalni rast investicija u ove obnovljive izvore.

3. Dužina podsticajnog perioda

Polazne osnove predviđaju da podsticajni period ne bude duži od perioda amortizacije elektrane. Ovo smo razumeli kao predlog metoda za utvrđivanje podsticajnog perioda, a ne kao konačno rešenje Zakona. Naime, smatramo da bi dužina podsticajnog perioda trebalo zakonom da bude utvrđena u fiksnom trajanju.

4. Prodaja energije i regulisanje balansne odgovornosti

Kao jedan od podsticaja, Polaznim osnovama je predviđeno preuzimanje balansne odgovornosti.

Smatramo da je opravdano da za elektrane koje se već nalaze na feed-in tarifi, kao i za one koje će se nalaziti na feed-in tarifi (mala postrojenja), balansnu odgovornost preuzima subjekt koji preuzima potpunu proizvodnju električne energije u elektrani, s obzirom da su to mahom postrojenja u vlasništvu fizičkih lica koja nisu u mogućnosti niti imaju nameru da se organizovano bave prodajom proizvedene električne energije.

Međutim, u pogledu elektrana koje prevazilaze granice malih postrojenja, iako će predstavljati povlašćene proizvođače kojima će biti zagarantovana premija, mišljenja smo da ne bi trebalo ograničavati:

  • u pogledu prodaje električne energije, odnosno subjekta kome će prodavati električnu energiju:
    1. ograničavanjem bi se postigao identičan efekat podsticajima baziranim na feed-in tarifama, što nije cilj nameravane promene i praktično ograničilo bi se tržište celokupnom energijom iz obnovljivih izvora koja je predmet bilo kakvog podsticaja;
    2. dozvoljavanjem slobodne prodaje električne energije bi se podsticao razvoj tržišta električnom energijom iz obnovljivih izvora, kao i eventualno postizanje veće cene i povećanje interesovanja za investicije u obnovljive izvore.
  • u pogledu zaključenja ugovora o prenosu balansne odgovornosti:
    1. određenjem balansno odgovorne strane bi se ograničavalo tržište na kome je detaljno regulisana balansna odgovornost i sprečavalo bilo kakvo udruživanje proizvođača električnom energijom;
  • u pogledu pribavljanja garancije porekla za proizvedenu električnu energiju:
    1. omogućavanjem proizvođačima iz obnovljivih izvora, koji ostvaruju podsticaj u vidu premije da pribavljaju garancije porekla za proizvedenu električnu energiju bi se podstakao razvoj tržišta garancija porekla i direktne investicije u obnovljive izvore (što će biti dodatno obrazloženo u nastavku).

5. Cene balansiranja

Smatramo da je za postizanje proklamovanih ciljeva Zakona od presudne važnosti da se pitanje balansiranja proizvodnje električne energije koja potiče iz OIE reguliše na jedan novi, tržišni način.

Proizvodnja iz energije vetra i sunca, s obzirom na nepredvidivost, neće dostići željeni nivo u Republici Srbiji, ako se, što je moguće pre, cene balansne energije ne dovedu u vezu sa tržišnim, berzanskim cenama. Investitori preuzimaju rizik koji mogu da kalkulišu, ali nerado i onaj rizik koji nema svoju tržišnu meru. Investitorima u OIE su cene balansne energije naročito rizične i nekontrolabilne, jer se već godinama određuju na osnovu cena poravnanja, odnosno ponderisane cene iz eksplicitnih ponuda iz tercijalne rezerve, što nije dovoljno transparentno.

Uzimajući u obzir da i same Polazne osnove predviđaju izbegavanje poremećaja tržišta te javnost i transparentnost, bilo bi logično i opravdano da cene balansne energije budu direktno proporcionalne satnim cenama koje su utvrđene na organizovanom tržištu električne energije – SEEPEX uz identičan predlog, predlogu u Tački 1. u vezi sa premijama, upotrebe tržišta za dan unapred Mađarske berze (HUPX) do potpunog razvoja domaćeg organizovanog tržišta (odnosno do potpunog uspostavljanja unutar-dnevnog i tržišta za dan unapred u Republici Srbiji), kao i posle toga, alternativno, u periodu kada informacije na tržištu u Republici Srbiji nisu dostupne. Smatramo da bi Zakon trebalo da svojim rešenjima inicira nov – tržišni pristup u određivanju cena balansne energije, koji bi bio predvidiv. Ovakav princip, kao najtransparentniji, je usvojila velika većina zemalja šireg regiona.

6. Formiranje tržišta garancija porekla i podsticaja

Tržište garancijama porekla je u Republici Srbiji u razvoju, što je u potpunosti omogućeno regulativom i ulaskom u punopravno članstvo EMS AD u AIB. Međutim, da bi se tržište formiralo, potrebno je podstaći tražnju garancija porekla, pre svega u okviru kategorije tržišnih učesnika za koje se garancije porekla iskorišćavaju, odnosno potrošače. Formiranjem tražnje za poništavanjem, odnosno iskorišćavanjem garancija porekla, odmah će se javiti i tražnja na veleprodaji, a potom i u okviru stvaranja novih garancija porekla.

Garancije porekla predstavljaju podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u vidu direktnog davanja proizvođaču iz obnovljivih izvora – putem plaćanje cene za garancije porekla izdate u vezi sa proizvodnjom električne energije u elektrani i to direktno od potrošača koji žele da troše električnu energiju koja je proizvedena na „zeleni način“ odnosno električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Navedenim, sredstva za finansiranje proizvođača iz obnovljivih izvora ne bi predstavljale samo premije koje su uređene zakonom, već bi proizvođači iz obnovljivih izvora bili finansirani po tržišnom principu od cene prodaje garancija porekla i to ne samo od strane domaćih potrošača, već i od strane inostranih potrošača, imajući u vidu da postoji mogućnost izvoza garancija porekla.

Ovakvo uspostavljanje tržišta je moguće, i to u veoma kratkom periodu s obzirom da je regulativa u pogledu garancija porekla u potpunosti spremna i primenjiva.

U tom smislu predlažemo da se u cilju uspostavljanja tržišta garancija porekla uzmu u razmatranje određeni podsticaji za subjekte koji troše električnu energiju iz obnovljivih izvora, odnosno koji za svoju potrošnju kupuju i iskorišćavaju garancije porekla, čime se potrošači podstiču da to čine i plaćaju direktno proizvođačima iz obnovljivih izvora umesto da to čine preko zakonom utvrđenih nameta.

6.1.       Smanjenje naknada za unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu i unapređenje životne sredine

  1. Opšte je poznato da povećanje ulaganja u OIE dugoročno otklanjanja ili ublažava posledice zagađenja vazduha, vode i uopšte životne sredine, smanjuje ogromna izdvajanja za zdravstveni sistem, kako iz državnog budžeta, tako i direktno od građana. Dekarbonizacija se u Evropi intenzivno sprovodi i OIE u tom smislu nemaju alternativu.
  2. U tom svetlu, mislimo da bi trebalo razmotriti i dodatne podsticaje za proizvođače iz OIE, snabdevače koji otkupljuju električnu energiju proizvedenu u OIE, kao i potrošače tzv. „Prozjumere“, kao što su:
  3. izuzeće od plaćanja (ili smanjenje) naknade za unapređenje energetske efikasnosti;
  4. izuzetka od plaćanja (ili smanjenje) naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine;
  5. druge pogodnosti koje bi bile predložene u kasnijem periodu razvoja nacrta Zakona, uz istovremenu redistribuciju na taj način izostalih prihoda budžeta na one koji ne proizvode, odnosno ne kupuju električnu energiju iz OIE. Time bi se dodatno podstakla proizvodnja električne energije iz OIE, stimulisala kupovina takve energije, a destimulisala proizvodnja i kupovina električne energija čijom proizvodnjom se zagađuje životna sredina i narušava zdravlje građana.

6.2. Oslobađanje veze isporuke energije i garancija porekla

Kako bi tržište garancija porekla bilo potpuno slobodno, i kako bi se u potpunosti sproveo princip nezavisnog prometa garancije porekla od električne energije, potrebno je učiniti nespornim da garancije porekla mogu prenositi nevezano od električne energije na koju se odnose, kako je to predviđeno Zakonom.

U svrhu ispunjavanja navedenog, potrebno je izmeniti uredbu o garanciji porekla tako da garancije porekla mogu zaista odvojeno cirkulisati od isporučene električne energije kako u pogledu izdavanja garancija porekla tako i u pogledu iskorišćavanja.

7. Koncept „Prozjumer“

Praksa već duže vremena nameće potrebu, moglo bi se reči „žudi“, da se zakonom detaljnije uredi pravo krajnjih kupaca da viškove proizvedene električne energije prodaju svom snabdevaču – tzv. „Prozjumeri“ (prokupci).

Podržavajući iskazanu nameru da se ovo pitanje uredi Zakonom, želimo da ukažemo na neka rešenja za koja smatramo da su opravdana:

  1. Zakonom bi trebalo dozvoliti prebijanje računa za isporučenu električnu energiju između snabdevača i proizvođača – Prozjumera;
  2. Takvo prebijanje bi se moglo predvideti takođe i nevezano za merno mesto na kome se električna energija međusobno preuzima – predaje, odnosno prebijanje bi trebalo da bude vezano po subjektivnom kriterijumu, tj. vezano za konkretno lice (pravno, fizičko ili zadrugu) koje je potrošač na jednom mernom mestu, a proizvođač na drugom ili oba na istom mernom mestu, čime bi se direktno podsticala lica na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, ali i na udruživanje u tzv. energetske zadruge.
  3. U Polaznim osnovama se navodi da će se zakonom regulisati cene za viškove energije. Smatramo da bi cene trebalo da budu Zakonom definisane samo za garantovanog snabdevača koji preuzima električnu energiju iz malih postrojenja (koja ostvaruju pravo na feed-in tarife), dok bi cene viškova električne energije koje preuzimaju ostali snabdevači trebalo da budu tržišne, odnosno predmet slobode ugovaranja između snabdevača i Prozjumera. Propisivanje cena za ostale snabdevače bi predstavljalo ograničavanje tržišta.
  4. U Polaznim osnovama se navodi da će se razmotriti pitanje poreskog tretmana Prozjumera, što snažno podržavamo, imajući u vidu da to pitanje u praksi izaziva nedoumice. Smatramo da bi trebalo ustanoviti podsticajni poreski tretman Prozjumera, u smislu da se izmenama poreskih propisa, koje bi trebalo da trasira Zakon, utvrdi značajno povoljniji poreski tretman prihoda koje ostvari Projzumer, ako se radi o pravnim licima i preduzetnicima u odnosu na prihode od obavljanja delatnosti, odnosno ako se radi o fizičkim licima u odnosu na ostale prihode građana.

Dodali bismo i da interesovanje na tržištu za implementaciju koncepta Prozjumera postoji, zbog čega ENERGIA Gas and Power od kraja 2019. godine u svom portfoliju ima Prozjumere u meri u kojoj to dozvoljava postojeća regulativa, uključujući i Pravila o radu distributivnog sistema koji od 2017. godine prepoznaju priključenje elektrana u režimu predaje viškova električne energije u realnom vremenu.

8. Korišćenje OIE u oblasti transporta

Kao i pogledu Prozjumera, život je nametnuo potrebu da se bliže uredi i oblast elektro-punjača za elektro-vozila. Već sada određena taksi-udruženja, pojedine kamionske flote i sl. preduzimaju ozbiljne investicije zarad energetske tranzicije i početka korišćenja vozila na elektro-pogon. To čine bez subvencija, vođeni, pored želje za odgovornim poslovanjem i uštedama u razlici cene struje i cene uobičajenih tečnih goriva.

Snabdevanje vozila električnom energijom je, bez sumnje, jedan od oblika energetske delatnosti snabdevanja električnom energijom. Razlika u odnosu na ostale oblike snabdevanja, koju bi Zakon trebalo da uredi, je pravo i mogućnost snabdevača vozila da isporučenu električnu energiju na „elektro-punjaču“ izmeri i samoočita (očita od strane snabdevača) čime bi obaveza podele poreza, akcize, naknada i ostalih obaveznih elemenata računa za isporučenu električnu energiju pala na snabdevača, koji bi objedinjeno sve te naknade plaćao na osnovu ukupne potrošnje u obračunskom periodu na mestu primopredaje iz distributivnog sistema.

Navedeno bi trebalo regulisati upravo na isti način kako je to definisano u trgovini naftom, odnosno snabdevanju naftom na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, s obzirom da je Zakon o energetici  definisao da je  trgovina motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava – trgovina na malo, što bi morao da bude slučaj i sa snabdevanjem vozila električnom energijom. Merenje ukupno isporučene električne energije na mernom mestu snabdevača koji snabdeva vozila (na jednom ili više elektro-punjača na istoj lokaciji) bi vršio operator distributivnog sistema, kao i za svako drugo snabdevanje električnom energijom.

9. Energetske Zadruge

Upravo kao što definisanje Prozjumera predstavlja neophodnost, koju su uvele mnoge zemlje u okruženju, smatramo i podržavamo izneto u Polaznim osnovama da je neophodno predvideti pojednostavljenu proceduru za priključenje i i izgradnju postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora za energetske zadruge.

Kako i bi i sami članovi energetskih zadruga bili podstaknuti, odnosno motivisani da se u energetske zadruge udružuju, predlažemo upravo kombinaciju koncepta Prozjumera sa energetskim zadrugama u vidu mogućnosti prebijanja računa za isporučenu električnu energiju svakom članu zadruge srazmerno njegovom učešću u zadruzi, u kom vidu bi potrošači zajednički postajali Prozjumeri.

10. Odustajanje od subvencionisanja pojedinih oblika OIE

Pošto subvencionisanje predstavlja opterećenje za državni budžet, odnosno za poreske obveznike, potrebno je i preispitati dotiranje pojedinih oblika OIE, odnosno njihovu ekonomičniju upotrebu.

Na primer, subvencionisanje projekata biomase/biogasa kod kojih se obradive površine zauzimaju isključivo radi proizvodnje silaže za proizvodnju električne energije uzrokuje višestruke gubitke i troškove: zauzima se poljoprivredno zemljište na kome bi se inače proizvodila hrana, a investira se u pogone gde povraćaj uloženog zavisi isključivo od visokih državnih subvencija. Projekti biomase/biogasa gde se koriste nus-proizvodi poljoprivredne proizvodnje su sasvim opravdani i treba ih podsticati.

Takođe, male, protočne hidroelektrane sa kilometarskim cevovodima, osim što imaju neželjene ekološke i estetske efekte na lokalnu sredinu, em imaju količinski zanemarljivu proizvodnju, em je ta električna energija proizvedena obično u periodu godine kada su berzanske cene struje najniže.

11. Veliki skladišni kapaciteti električne energije

Nezavisnost i stabilnost energetskog sistema će zbog povećanja udela proizvodnje energije iz OIE još više zavisiti od mogućnosti brzih intervencija iz alternativnih izvora. Zakonom treba predvideti posebna rešenja (barem okvirna) i u segmentu skladištenja energije u sklopu elektrana, ali i kao nezavisnih „skladišta“ energije. Naročitu pažnju treba posvetiti zelenim tehnologijama baziranim na vodoniku, kao i litijum-jonskim baterijama, imajući u vidu nalazišta jadarita u zapadnoj Srbiji.

Smatramo da treba podsticati integrisani pristup ovim pitanjima, ali ga i regulisati, jer će znatno unaprediti predvidivost sistema u različitim uslovima i smanjiti troškove energetskih intervencija iz inostranih izvora.